Biljar ne sme iskopavati sve bilje na jednom mestu, misleći samo na trenutnu korist od bilja mora se misliti i na budućnost

Uvek ostavljati najlepše primerke za dalje razmnožavanje

Biljke brati strogo po lepom i potpuno suvom vremenu jer ako se bilje bere po rosnom i vlažnom vremenu ona ubrzo potamni, promeni boju, pocrni, pokvari se i mora se baciti jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci. Jedna korpa buđavog bilja može upropastiti tone ispravnog bilja.

Bilje ne treba sakupljati po gradovima, selima, pored pruga, puteva, gde je prisutna prašina i druge nečistoće, jer bi tada bilje moglo da sadrži i izazivače zaraznih bolesti.

Cvetove i listove, kao i nadzemne delove biljaka (herba) treba sušti na promaji, u hladovini, nikako na direktnom suncu.

U slučaju da posedujete termičku sušaru bilje možete sušiti i u sušari jer je u njoj sušenje najbrže, ali voditi strogo računa o temperaturi sušenja.

Bilje se suši u što tanjim slojevima, uz stalno okretanje, ali pažljivo da se bilje ne bi oštetilo

Ne suše se sve biljke na istoj temperaturi.

Mirisno bilje od 35C – 40C, ostalo bilje do 50C, a plodovi, korenje i seme 60-70C.

Osušene delove biljaka po završetku procesa sušenja treba čuvati u dobro zatvorenim sudovima, višeslojnim papirnatim džakovima, limenim kutijama, keramičkim posudama.

Vrlo je važno da bilje bude spakovano u propisnoj ambalaži, jer se na taj način najbolje čuva od vlage, sunčeve svetlosti, insekata i drugih štetočina.

Bilje treba što pre predati na korišćenje

Pravilan rad i uspeh svakog biljara- sakupljača lekovitog bilja zavisi umnogome i od njegove edukacije, botaničkog poznavanja lekovitog bilja i razlikovanja od sličnog otrovnog bilja.

Otrovno bilje ne smeju brati deca, trudnice i dojilje.

Svako, pa i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obeleženo tj treba da sadrži deklaraciju.

Ako radite sa otrovnim biljkama onda morate koristiti zaštitnu opremu: rukavice, maske i u toku rada ne smete pušiti, ni dodirivati lice rukama. Nakon branja obavezno se presvući i oprati temeljno ruke.

Značajna pravila u toku berbe bilja:

Krajem zime ili rano u proleće, ali dok je još hladno, beru se imela i  pupoljci drveća:  breze, topole, bora i jablana.

Kora( hrasta ili krušine) se guli u proleće kad ima najvše sokova, i to mlada i glatka, jer stara ima manje lekovitih sastojaka ili upošte nema lekovitost.

Cvetovi se sakupljaju čim biljka procveta, a kod majske ruže ne otvoreni pupoljci.

Korenje se vadi uglavnom u jesen. Treba vaditi samo krupno i potpuno razvijeno korenje.

Listovi i nadzemni delovi biljaka (herba) sakupljaju se kad se na biljkama pojavi prvi cvet. Sa izuzetkom matičnjaka, gde se list bere pre cvetanja.

Plodovi i semena sakupljaju se potpuno zreli. Izuzetak je plod šipka koji se bere čim zacrveni, dok je popuno tvrd.

•